Удружење Архимед

Никола Тесла (1856 – 1943)

 
Математичко Физички Лист
"АРХИМЕД" 2

ОВДЕ:

Детињство
Рад
Занимљивости

NIKOLA TESLA:

Memorial Society

The Serbian-American inventor

Master of Lightning

Muzej / Museum

ETS "Nikola Tesla" Nis 2002.

Hrvatski znanstvenici

OSTALI:

Архимед
Руђер Бошковић
Михајло Пупин

Проф. Цвијан Јовановић,
Електро-техничка школа «Никола Тесла», Бања Лука

Теслино дјело је вјечито. Оно служи све више и више као опште добро свим народима свијета у њиховој борби за љепши и срећнији живот, за слободу народа и достојанство човјека. Тесла је са својим проналасцима био далеко испред својих савременика.

   По једној верзији, презиме Тесла потиче од алата за обраду дрвета. Међутим, до сада није познато да се неко од Теслине родбине бавио обрадом дрвета, посебно том ручном алатком која се зове «тесла» по којој се претпоставља да су добили и презиме Тесла.

   «Дечаци данашњице су велики научници сутра, и они су ти којима ја посвећујем своја највиша стремљења.»
енглески професор П. Кап, ГАЛАКСИЈА, Тесла - несотварена открића, 1984. год. стр. 4.

   «Далеко у праисторији анонимни геније пронашао је точак. То је било једно од најкориснијих дела које је један човек било када дао своме роду. Овај проналазак био је можда сасвим очигледан; али проналазак једног невидљивог точка, који је направљен ни од чега другог него од магнетног поља, био је далеко од очигледног и то је оно што ми дугујемо Тесли. То је могло да поникне само у једном бриљантном и јединственом интелекту.»

Никола Тесла:
«Корист, коју ће од мојих проналака имати цивилизација, за мене значи много више него новац, који бих могао привриједити.»
«Дела ума, науке и вештине треба да служе људској заједници за олакшање и уљепшавање живота, а не појединцима за стицање богатства.»


"Архимед" бр. 2
септембар 2002.

Никола Тесла, графика Вукојевић Бошка

   

Детињство Николе Тесле

   
    Рођен је у малом селу Смиљану крај Госпића од оца свештеника Милутина и мајке Ђуке. Основну школу је похађао у Смиљану и Госпићу, а Гимназију у Госпићу и Раковици код Карловца. Матурирао је 23. јула 1873. и при одласку кући оболио је од колере. Због болести која га је снашла прекинуо је редовно школовање и тек 1875. наставио на Хемијско-технолошком факултету високе школе у Грацу. Због непознатих разлога Тесла је морао да напусти студије хемије и да на истој школи настави технику 1877/78. Када је апсолвирао на на Вишој школи у Грацу, да би избјегао служење Аустроугарске војске, Тесла је напустио школу и Грац.

    Тесла је неко вријеме радио илегално у Марибору, а почетком 1879. преселио се у Праг и ту је провео један љетни семестар 1879/80. на Филозофском факултету Карловог универзитета на предметима експерименталне физике, математике и филозофије.

 


Милутин, отац Николе Тесле

   

Рад Николе Тесле

   
    По завршетку студија на Прашком Универзитету запослио се у телефонској централи у Пешти. Радећи на техничкој подршци уочио је низ недостатака Едисоновог телефонског система и давао нова рјешења, као на примјер: реконструисао Белову слушалицу, Едисонов угљени микрофон, пронашао телефонски бројчаник, конструисао телефонско звоно, микрофонски трансформатор и електродинамички појачавач.

   Шетајући се градским парком 1882. године и интересујући се интензивно за могућност једног новог принципа и система произвођења електричне енергије, дошао до идеје обртног магнетног поља. Исте године је прешао у Париз и уз редовне радне обавезе наставио истраживања на производњи, преносу и дистрибуцији електричне енергије, као и на обртном магнетном пољу, индукционом мотору, и унапређењу телефоније. Тражећи могућности и средства за остваривање својих револуционарних замисли и избјегавање аустроугарске војне обавезе, средином 1884. године кренуо је за Америку, земљу пустих обећања.
Сва своја открића постигао је дубоким расуђивањем и неуморним експериментима. Плод његовог вишегодишњег рада чини полифазни систем производње, преноса, и дистрибуције електричне енергије, као и њен начин трансформације у механичку, топлотну и свјетлосну енергију.

   Савршену повезаност између идеје, односно изума и његове примјене Тесла објашњава рјечима: «Кад сам добио идеју, започео сам одмах њезину градњу у мислима. Мењао сам структуру, испитивао сам, експериментисао сам и покретао све уређаје у мислима. Апсолутно је исто за мене да ли сам своју турбину сместио у своје мисли или је држао у својој радионици на испитивању. То не чини никакву разлику. Резултати су исти... Кад сам усмерио своје мисли на проналаске, пронашао сам да могу учинити своје поставке с највећом лакоћом. Нисам требао никакве моделе, цртеже ни експерименте, све сам то могао учинити у мислима, и учинио сам. Пре него што сам ишта ставио на хартију, цела мисао је већ била разрађена ментално.
У даху ја мењам кон-струкцију, вр-шим исправке на боље, па чак и радим са тим проналаском. Иако никад не правим цртеже, ипак могу да дам радионицама потребне мере свих делова, а кад буду готови онда сви делови одговарају један другоме тачно онако као да сам израдио стварне цртеже. Мени је свеједно да ли радим са машином или је заиста испитујем у радионици. Проналасци које сам тако створио увек су функционисали. За тридесет година није било ниједног изузетка».
Писати о Тесли на ограниченом простору је практично немогуће јер само његово поријекло, школовање, генијалност, стваралачки дух и тежња за иновацијама преопширни су, па и са ово неколико реченица тешко се може дати увид у појединости из његовог живота.

   Никола Тесла је највећи проналазач света. Он је један од највећих научника у историји. Творац је данашњег доба електричне снаге електрификације, проналазач радија, који је створио основне принципе радиотехнике. Он је створио технику високих напона. Он је творац основних принципа електричних струја високе феквенције. Он је дао основне апарате и принципе за производњу струја високе фреквенције. Никола Тесла је пронашао и физиолошка дејства високофреквентних струја и пронашао три метода који су данас познати под именом дарзонвализација, дијатермија и терапија са кратким таласима – а који се употребља-вају у електро-медицини. Он је пронашао данашње модерно осве-тљење са цевима са разређеним гасовима, т.з.в. луминисцентно осветљење. Осим тога, oн је пронашао читав низ апарата на пољу електро-технике, тако да га с правом називају највећим проналазачем на пољу електро-технике уопште. Највећи дио свог проналазачког вијека провео је у Америци у коју је отишао 1884. године. Важна грана примјене електротехнике коју је темељно и свестрано проучавао је техника струје високих фреквенција. Он је скоро истовремено предвидио и остварио њихове главне примјене, као нпр: бежични пренос сигнала електромагнетним таласима на велика растојања, телекоманде истим, капацитивно и индуктивно загријавање, итд. Тесла је за изградњу експерименталне лабораторије изабрао подножје планине Пајкс-Пик крај Колорадо Спрингса. На растојању од хиљаду миља изградио је другу пријемну радио-станицу. О својим истраживањима у Колорадо Спрингсу свакодневно је водио дневник од 1. јуна 1899. до 7. јануара 1900. године. Из описаних експеримената и попраћених са скоро 500 цртежа видљиво је да је Тесла истраживања усмјерио проучавању оштрине резонанције и утицаја паразитних капацитивности резонанције. Поред лабораторије у Колораду чувена је Теслина лабораторија на Лонг Ајленду. Ова лабораторија представља свјетску радио-станицу која је требала да међусобно повеже све постојеће телеграфске станице на свијету, емитује вијести, музику, списе, цртеже, писма, чекове и свих врста цртежа и докумената на цијелом свијету, астрономски тачног времена и тако даље. Ову Теслину радио-кулу пред Први свјетски рат минирало је Америчко војно министарство.

   Није потребно посебно наглашавати да је за своје широко намјенске патенте добио низ признања из области техничих наука. Можда и најбољи примјер за то јесте чињеница да јединица за магнетну индукцију носи хазив по презимену овог изузетног проналазача – Тесла. Влада Југославије је 5. децембра 1952. године на приједлог Савета за науку и културу донијела рјешење о оснивању музеја Николе Тесле са сједиштем у Београду. По жељи Николе Тесле посмртни остаци и сва његова оставштина чувају се у музеју Николе Тесле. Такође треба напоменути да мала планета под бројем 2244 коју је открио Милорад Б. Протић, са Астрономске опсерваторије у Београду носи име “Тесла”. Поред тога астрономи су се Тесли одужили и на тај начин што је његово име добио и један кратер на другој (невидљивој) страни Месеца који је 29. Јула 1965. године снимила совјетска летелица “ЗОНД-3”. Алберт Ајнштајн му је упутио честитку за 75. рођендан.

   Теслино дјело је вјечито. Оно служи све више и више као опште добро свим народима свијета у њиховој борби за љепши и срећнији живот, за слободу народа и достојанство човјека. Тесла је са својим проналасцима био далеко испред својих савременика. Живио је у свијету који се бавио више личном материјалном добити, него за напредак човјечанства. Својим смјелим изјавама увијек је давао подршку научно-напредним идејама, а своје идеје и расуђивања јавно је излагао и демонстрирао говорећи: «Мој живот је отворена књига и ја немам шта да кријем.»

 


Никола Тесла, 23-годишњак


први трансформатор


Тесла у лабораторији


магија електрицитета


Тесла у Колорадо Спрингсу

   

Занимљивости о Николи Тесли

   
   
bullet Теслин број је био број три или дељив са три.
bullet Имао је три тетке са очеве стране.
bullet Имао је три тетке са мајчине стране и све три су биле удате за православне свештенике.
bullet Имао је три сестре: Ангелину, Милку и Марицу. Све три Теслине сестре такође су се удале за православне свештенике.
bullet Прележао је три тешке болести: једну после завршене основне школе, другу после завршене гимнаѕије и трећу после завршених студија.
bullet Од Теслиног полифазног система, највећу примену до данас нашли су: трофазни систем преноса електричне енергије, трофазни индукциони електромотор и трофазни генератор.
bullet Дједови по оцу и мајци су се звали Никола.
 


Теслин споменик у Београду

   

Литература:

   
   
bullet Митар Бороја, «Никола Тесла – геније за сва времена», Београд, 2001.
bullet Александар Милинковић, «Тесла – проналазач за трећи миленијум», Београд, 2001.
bullet Никола Тесла: «Моји проналасци», Школска књига, Загреб, 1977.
bullet Изабрана дела Николе Тесле, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
 


Нијагара

  Revised: 01 Jul 2003 17:46:52 +0200.
Webmaster: arhimed@spinter.net