НЕОБИЧНО ОБИЧНИ ВЕЛИКИ ЉУДИ

Овај текст о Михајлу Пупину има за циљ да у најкраћим цртама упозна читаоца о овом великану као што је у претходном броју овог часописа представљен највећи српски стваралачки гениј на подручју технике – Никола Тесла

МИХАЈЛО ПУПИН

Naučnik Mihajlo Pupin

Michael Idvorsky Pupin

Professor Michael Pupin

ОСТАЛИ:

Архимед
Руђер Бошковић
Никола Тесла

Михајло Пупин је рођен 8.октобра 1854. године од мајке Олимпијаде и оца Косте у банатском селу Идвору.

И отац и мати су му били неписмени, али врло угледни и мудри људи. Михајло је био веома везан за своју мајку Олимпијаду, жену изванредног памћења за коју каже да је знала напамет читаве дијелове Старог и Новог завјета и била дубоко свјесна вриједности учења и знања. Она је била та која је убиједила Михајловог оца Косту да заслужује и даље од основне школе у Идвору.

О свом дјетињству у Идвору Пупин прича са великом љубављу и идеализмом који се у њега урезао. Његово васпитање је било строго патријархално, свако је имао своје мјесто и своје обавезе, а поштовање старијих се утискивало у свако дијете од малих ногу. Пупин је као дијете присуствовао зимским сједељкама старијих у родитељској кући, непримјетно изоштравајући своје памћење, знатижељу, љубопит-љивост, могућност и дар запажања. Строга гимназија у Панчеву и Виша гимназија у Прагу можда нису могле да му пруже толико много знања, колике су се у њему развиле способности концентрације, одговорности и дисциплине. Здравље и изузетна физичка снага биле су Пупину од посебне вриједности када се у својој двадесетој години 1874. године отиснуо у нови свијет, своју будућу домовину - Америку.

Пупин у Америци није имао нимало лак животни пут. Првих неколико година радио је разноврсне па и веоме тешке послове. Могао је постати фармер или машиниста у некој од фабрика, али имао је срећу да је у дјетињству научио да поштује старије и оне који знају више од њега. За узврат је од тих људи добијао драгоцјене савјете, које је умио да саслуша и послуша. Управо ти људи су га подстицали да и даље учи.

Пупинов успон је поплочан његовим патријархалним васпи-тањем, чистоћом, вредноћом, дивном дјечијом љубопитљивошћу која тешки процес учења чини занимљивом игром.

Олимпијада, мајка Михајла Пупина

Родна кућа Михајла Пупина,
Идвор, Ковачица у Банат

Пупинова фарма, Норфолк, 200 км од Њујорка

«Када сам се прије 48 година искрцао у Кастл Гардену имао сам у џепу свега 5 центи. И да сам умјесто 5 центи донио 500 долара, моја судбина у новој, мени потпуно непознатој земљи не би била ништа другачија. Млади досељеник, као што сам тада био ја, и не почиње ништа док не потроши сав новац који је понио са собом. Ја сам донио 5 центи и одмах сам их потрошио на један комад пите од шљива, која у ствари била назови пита. У њој је било мање шљива а више кошпица! А да сам донио и 500 долара требало бим ми само мало више времена да их утрошим, вјероватно на сличне ствари, а борба за опстанак која ме је очекивала остала би иста. За младог досељеника и није несрећа да се овдје искрца без пребијене паре у џепу; за младог човјека уопште није несрећа бити без новца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да савлада све тешкоће са којима би се сукобио.»

Михајло Пупин

Потпис Михајла Пупина

Послије успјешно положеног пријемног испита 1879. године уписао се на Колумбија универзитет у Њујорку. Издржавајући се сам у току студија успио је да блиставо заврши 1883. године. Тиме су му била отворена врата за даље студирање у Кембриџу у Енглеској и у Берлину, код чувеног теоријског и експерименталног физичара Хелмхолца. Послије одбрањене докторске дисертације код Хелмхолца 1889. године Пупин је добио мјесто наставника теоријске физике на Одсјеку за електротехнику на Рударској школи Колумбија универзитета. Редовни професор на истом универзитету је био од 1901. године до пензионисања 1929. Преминуо је 12.марта 1935. године у Њујорку.

Едисонова медаља 1920.

Михајло Пупин је био аутор 36 научних радова што је био веома велики бриј за његово доба. Написао је једну стручну и 6 популарних књига, као и 30 популарних чланака. Призната су му 34 патента од којих је неке продао и постао веома богат човјек. Добио је 6 медаља за научне радове, 3 висока одликовања (од којих и Југословенско одликовање Бијелог Орла Првог Реда, 1929. год). Био је члан Америчке националне академије наука и Српске краљевске академије, предсједник 6 научних и стручних институција и почасни доктор наука 18 универзитета у свијету укључујући и Београдски. Имао је велики број изванредних ђака од којих су два Миликен и Лангмуир добили и Нобелову награду. Био је велики патриота и несебично је помагао а одиграо је и велику улогу у одређивању граница славенских народа током 1919. године.

Ајнштајн и Пупин

PProfessor Michael Pupin
Riding Irish Hunter Clipper

Пупин је био ватрени борац за развој науке уопште, а посебно у САД. Без икакве сумње је захваљујући његовим напорима и иницијативама, наука у САД била схваћена као дугорочна инвестиција. Резултат такве дугогодишње политике за развој науке данас се види боље него икада које мјесто Америка заузима у свијету.
Из његове монографије могу се извући 4 поуке које би биле као путоказ и правило у развоју научних мисли. Прво да се мора поштовати свако право знање. Друго, да се такво право знање може стећи само напорним радом кроз много година. Треће, да у стицању знања има исто толико радости колико и у игри, само ако то умијемо да видимо. Четврто, морамо разумјети да нема онога који не гришеи, да нема онога који зна све и да због тога морамо свему приступити крајње опрезно и критички, док сами о томе не донесемо сопствени суд. Тај суд мора се такође узети са великом резервом.

МИХАЈЛО ПУПИН
Скулптура у гипсу (скица) 92cm, 1997, Велимир Каравелић, Пожега

МИХАЈЛО ПУПИН И МИ
Уље на платну (92/73cm) 1997,
Оља Ивањицки, Београд

Писмо председника Хардинга Михајлу Пупину:

My dear Doctor Pupin:

I accept with regret your resignation as a member of the National Advisory Committee for Aeronautics. In doing so I want to express to you the thanks of the Government and people of the United States of your services as a member of the National Advisory Committes for Areonautics since its organization is 1915.

I take this occasion to record recognition and appreciation of the fact that, as Chairman of the Subcommittee on Aircraft Communications, during the World War undertook the develop a reliable means of communication between aircraft in flight, and that, by virtue of experiments conducted and directed in your own laboratory, you were successful in contributing in an important respect to the development of one of the great marvels of our age, the radio telephone.

I regret that you cannot continue to devote your talents to the scientific study of the problems of flight as a member of tha National Advisory Committee for Aeronautics.

Most sincerely yours,

Пулицерова награда 1924.

Литература:

• Михајло Пупин, «Са пашњака до научењака», превод проф.др. Александра Маринчића, Завод за уџбенике и наставна средства .Београд, 1996.
• Михајло Пупин, Монографије, Завод за уџбенике и наставна средства .Београд, 1997.
• Милутин Тасић, Приче из дјетињства великих, Bookland, Београд 2002.

Изабрана дела